Teško je započeti priču o snežnim padavnima budući da se treba vratiti par dana unazad. Juče je sneg ponovo padao. I prekjjuče je padao. Zapravo, snežne padavine traju od pre par dana a snega ni na vidiku. Zapitaćete se: Je l ovo neka zafrkancija, pa dobro, kako je to moguće? Ali jeste, moguće je i to se uporno dešava.
Dozvolite da objasnim. Prvi dan je padao od 07 do 10 ujutru ali onako tek u naznakama, pa me je mrzelo da ustanem jer mi se pas prilepio uz leđa i sledeći put kad sam otvorio oči beline nije više bilo i kasnije je opet uveče velikodušno padao i izjutra se otopio ali kasno sinoć je opet padao i napadao nekih par centimetara međutim kad sam oko podneva izašao s kučetom u šetnju bilo ga je tek onako kao sapunice u sudoperi, pri kraju travnatih staza ili tek tamo daleko na krovovima na nedohvat ruke.
Kažu meteorolozi da tu nije kraj snegu i da će sneg sigurno još padati, napadaće do članaka ali mi kao da više ne verujemo u to, pa kao, šta ima veze što će padati i gledamo svoja posla. U povratku sam ugazio u blato pa sam obrisao patike o sneg koji je delovao kao parče otirača.
Ovogodišnja zima deluje baš ćosavo, anoreksično, škrto. Kao da je zid neke bolnice, prostorije u kojoj ljudi umiru.
Sneg nikako se da se uhvati za tlo rekao bih da je jedino veća okrutnost da je u pitanju vantelesna oplodnja... ovako, sneg će opet padati, ništa ne košta i nikoga ne boli, izgleda niko ga se više ni ne boji.
To je samo sneg.